Pri izboru fakulteta svaka mlada osoba bi trebala postaviti pitanje: Želim li studirati da bih naučio nešto i izašao sa što više znanja ili da bih dobio diplomu?

Odgovor na ovo pitanje od suštinske je važnosti jer danas svako fakultet može upisati. A bogami i završiti.

Akademska inflacija postala je masovna pojava u društvu i uvrežena je “sramota” ne studirati i nakon srednje škole se zaposliti. Prema navodima UNESKA, u narednih 30 godina će ljudi širom sveta više diplomirati nego ikada ranije u istoriji obrazovanja. I odjednom se dešava šta?

Diplome više ne znače ništa. Naši roditelji se i dalje sa pomalo nostalgije prisećaju “lepših” vremena kada te je posle srednje škole čekao posao, a o fakultetski obrazovanim ne pričamo. Nažalost (ili na sreću), vrtlog vremena u kom se nalazi i sa čim se suočava trenutno moja generacija daleko je od roditeljskih bezbrižnih priča prošlosti.

Obrazovanje je u velikoj krizi i neophodan je revolucionarni pomak kako bi se formalno obrazovanje poboljšalo. I dalje se na fakultetima izučavaju suvoparni teorijski planovi i programi, nema podsticanja, NE POSTOJI praksa do četvrte godine (sa izuzecima pojedinih fakulteta), retko se traži lično mišljenje, a više se akcenat stavlja na reprodukciju i biflanje.

Žalosno, ali iz sopstvenog primera i studiranja govorim o ovoj temi. Studenti su uspavani, došli su da “otaljaju” svoje obaveze, dobiju potpis, bodove i odu kući na višečasovno sedenje nad knjigom bubajući podele Keršterštajnerovih principa vaspitanja iz ko zna kog veka (da me čuje profesor da ne znam u kom je veku čuveni Kerštenštajner živeo)!

Studenti se bude kada je diploma u rukama pitajući se: Šta sada? Čini se: sve ispočetka. Praktično ništa ne znaš kad izađeš sa fakulteta, osećaš se kao zalutala ovčica među oglasima koje traže različite veštine i počinješ da razmišljaš kao roditelji: “Nije to ranije tako bilo.”

Teško im (nam) je da prihvatimo da ova vremena traže drugačije pristupe obrazovanju i percepciji posla i da su promene nužne, kao i  činjenicu da je celoživotno obrazovanje prioritet.

Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi, mudrovao je Ajštajn. Ali imao pravo. Ne očekujte veliko praktično znanje sa fakulteta ukoliko se ne angažujete dodatno na sticanju ličnih i profesionalnih veština.

Akademsko obrazovanje, nažalost, nije priprema za realne potrebe tržišta, već za doktorat i naučni rad. I dok se reforma ne sprovede (a trebaće tome godina i godina) valjalo bi početi menjati način razmišljanja. Jer sigurnog posla više nema… ali znanja kao najmoćnijeg oružja sigurno može biti.

O sličnoj temi možete pročitati OVDE

Write A Comment