Znate one situacije kada dete želi da vam prepriča svoje osećaje vezano za neki događaj ili pokaže trud koji je uložilo u crtež prethodnih pola sata, a dobije odgovore poput:

Baš lepo!

Bravo!

Rešićeš ti to, pametan si…

Mhm, odlično!

Sjajno!

Nemoj biti tužan i sl.

Taj vid povratne informacije u detinjem dobu me nikako nije oduševljavao, a u odraslom sam ga nazvala: MU! Ono pravo MU od kog nema dalje.

Dakako, slušanje nije tako jednostavno kako nam se čini. Često slušajući tuđe reči negde oko nas, zapravo imamo hiljade sopstvenih reči u glavi. Nekada čujemo nejasno, nekada i čujemo reči, ali ne i smisao. I nismo multi-tasking za slušanje.

Jedno je slušati, a sasvim drugo istinski čuti. Čuti čak i kada se ne govori.

Neretko roditeljstvo poistovećujemo sa zabrinutošću oko dečjih problema koji se spolja vide: da li dobro izgovara sve reči, da li je gladno, šta ga boli, ima li problema u učenju, sa drugarima i sl., a osluškivanje svih duboko skrivenih strahova, tegoba, nelagodnosti, neprihvatanja jednog detinjeg bića ostaje upravo to: skriveno ispod površine. Hoće li neko zagrebati ispod pomenute?

Dečje srce prestaje da govori ako roditeljsko ne čuje. Šalje mu se indirektna poruka da skriveno ostaje skriveno. A dečje unutrašnje borbe su teške. Jer najviše boli ono prećutno, nepokazano, potisnuto. Ono što se “taloži” duboko u svim sferama našeg bića. Prividno nas pusti, pa povremeno stisne. Odjednom odrastemo i pitamo se šta je to i zašto nas toliko stiska, guši, ne da nam mira?

To je ono dečje srce sa početka koje zapravo niko nije čuo dok je vrištalo u sebi. Lupalo, tražilo savet, utehu, podršku, razumevanje. Srce koje je ostalo željno razgovora sa roditeljskim srcem. I koje vapi za ispoljavanjem, a naučeno je da sakrije.

Prema tome, dragi odrasli, ako vas sustigne težnja dečjeg srca u odraslom dobu, ispoljite je. Olakšaćete sutra sopstvenoj deci učeći ih da je konstruktivno ispoljavanje emocija važna karika autentičnog življenja.

„Osećanja ne možemo ignorisati, ma koliko ona nepravedno ili nezahvalno izgledala.“ Ana Frank

 

O sličnoj temi pročitajte OVDE.

Write A Comment