16Mar
2015
0

Dominantnost leve ruke – priča ličnog iskustva

Konačno je osvanuo i taj dan, 01. septembar 1997. godine kada sam se, držeći čvrsto maminu ruku, uputila ka svom novom drugom domu, osnovnoj školi.

Kao i svaki prvak, bila sam uzbuđena dok smo stajali u redu, čekajući da nas učiteljica (u mom slučaju stariji učitelj, pred penzijom) prozove poimence, kako bismo kročili u našu dragu učionicu. To je i momenat rastanka sa mamom, ali od snažnog entuzijazma za školom i svim što ona donosi, nije mi to teško palo. Naprotiv. Jedva sam čekala.

U učionici sedimo, posmatramo jedni druge zbunjeno, istovremeno fokusirajući se na ono što učitelj govori. Želi nam dobrodošlicu i mnogo uspeha. Sve ovo što pričam, iz maglovitog je sećanja.

Samo jedna situacija ostala je toliko jasno čista: momenat kada počinjemo sa grafomotoričkim vežbama… Učitelj nam svima govori „Uzmite olovku u DESNU ruku”.

Hm, ali ja sam naučila koja je desna, a koja leva strana. Zašto to naglašava?

Uzimam olovku u desnu ruku, a levoruka otkako sam uzela prvi put olovku u ruku. Sada, jedva je kontrolišem. To je moje najčistije sećanje na prvi dan polaska u školu. Takođe, moja prva školska prepreka.

Kući sam stigla sa išaranom sveskom i tužnim izrazom lica. S obzirom da je moj otac osoba koja je praktično primorana da u svojim školskim danima pređe na pisanje desnom rukom, jer je zabranjivano pisati levom (suludo, ali tako je!), roditelji su sa učiteljem popričali u nameri da ne dozvole da se ovo i meni dogodi.

Učiteljev komentar Trebala je samo reći” navodi na razmišljanje: Ko, na koji način i šta je tu “trebao” reći? Kako god. I danas sam levoruka i srećna zbog toga.

I da, nisam imala problema sa čitanjem, pisanjem, koncentracijom, učenjem, kako se obično misli kad se spomenu levoruke osobe.

Zaista se nadam da ovakvih primera situacija više nema.

Prebacivanje olovke iz desne ruke u levu ruku pogrešno je i bespotrebno. Pozitivan stav prema levorukosti detetu će značajno olakšati činjenicu da možda jedino u razredu ne piše desnom rukom. I da je to u redu. Jer na svetu nas je svega oko 12%. Nije li ta činjenica dovoljna?

No Comments

Reply