“Tvoje je samo da učiš” – parola je većine roditelja. Ta rečenica ipak nekako u pravom značenju glasi ovako: “Tvoje je samo da imaš sve petice (ili makar budeš odličan) u školi.” Šta je ocena, ako upotrebljivog znanja i interesovanja manjka?

Više svetski poznatih ljudi nisu bili veliki ljubitelji formalnog obrazovanja, ali jesu bili pasionirani oblastima koje su ih interesovale. I danas zauzimaju važna mesta u istoriji, književnosti, tehnologijama, prirodnim naukama, muzici.

Prvi među njima je svakako Albert Ajnštajn o kom se govori da je progovorio kasnije u odnosu na prosek (u svojoj trećoj godini života). Do svoje devete godine imao je problem sa govorom i fluentnošću. U školi se osećao otuđeno boreći se sa krutim pedagoškim stilom institucije. Takođe, mnoge ga stvari u školi nisu zanimale, te je tražio način kako da školu eskivira, a da mu se ne smanje šanse za upis na univerzitet. Ali, Ajnštajnovo detinjstvo propraćeno je neverovatno dubokom radoznalošću i istraživanjima vezanim za prirodne nauke i ljubavlju prema violini.

Tolstoj, jedan od najvećih pisaca ruske književnosti XIX veka i čovek koji je ostavio veliki trag u oblasti obrazovanja i vaspitanja dece, iako iz imućne porodice, nije završio nijedne studije (mada je krenuo na koledž), već se odlučio za samoukost.

Gitarista Bitlsa, Džon Lenon, iako je imao loše ocene u školi i bio izuzetno buntovan, istovremeno je bio veliki talenat za umetnost. Čuvena je njegova priča o sreći:

“Kada sam imao pet godina, majka mi je rekla da je sreća ključ života. Kada sam pošao u školu, pitali su me šta želim da budem kad porastem. Napisao sam “srećan”. Rekli su mi da nisam razumeo zadatak, a ja sam im odgovorio da oni nisu razumeli život.”

Da li je ovaj genijalni muzičar grešio?

Mark Tvenova poznata mudrost koju i danas citiramo: “Ne dopusti da te školovanje spreči u tvojoj edukaciji” zaista je odraz i njegovog školovanja. Sa školom je završio u 12. godini i radio je u štampariji, a zatim bio i kormilar broda. Podsetimo se da smo njegovo sjajno delo “Tom Sojer” svi sa radošću čitali gradeći avanturistički duh.

Džordž Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. godine bio je kritički nastrojen prema formalnom obrazovanju pa ga je prekinuo u srednjoj školi, sa 16 godina, ali neformalno nikada nije prestao da uči. Često je znanje produbljivao u čitaonici Britanskog muzeja i govorio:

“Mašta je početak stvaranja. Prvo izmaštate ono što želite, potom postajete ono što ste zamislili, i na kraju stvarate ono što ste postali.”

Primera ovakvih je mnogo i oni nisu tu da ikoga odvraćaju od škole i fakulteta, kao ni da zamišljamo da ćemo biti jednog dana Tolstoj, Šo, Ajnštajn i sl.

Učiti permanentno i razvijati interesovanja je jedini cilj inspirativnih biografija ljudi koji su ovom svetu ostavili nešto u amanet.

Write A Comment