25Sep
2015
0

Kako kritikujemo?

Reči su moć. Koliko god ponekad ne obraćamo pažnju na njih, svaka od njih deluje snažno na razvoj dečjeg samopouzdanja i šalje određenu poruku.

Mnogo puta sam čula rečenicu: “Nikad me nijedan udarac nije toliko zaboleo koliko pojedine izgovorene reči.” 

Često ne obraćamo pažnju kako definišemo kritiku usmerenu ka detetu, skrećemo pažnju drugoj osobi, pokušavamo da ukažemo na ono što nam smeta, izgovaramo reči… A važno je da to činimo. Pitamo se kako kritikovati dečje postupke, a ne ostavljati loše posledice?

Značajno je da dete naučite da rečenice kojima zabranjujete ili ne odobravate određene postupke ne nose poruku “Mama i tata me ne vole” ili “Ja sam uvek za njih najgori”.

Vrlo često se to dešava da roditelji u naletu nervoze, ljutnje, straha ili nekog petnaestog faktora izgovore kritiku usmerenu na ličnost deteta poput: “Spor si”, “Glup si”, “Smotan si”, “Kako je on dobar, a ti ne”  itd.

Time propuštate priliku za izgradnju dečjeg samopouzdanja, osećaj krivice, ljutnju jer ne oseća ga volite, inat jer svakako “nikad ništa ne radi dobro”.

Kritikovanje je uvek neprijatno, ali je nužno i ako je dobro izgovoreno, daje efekte i postiže kompromise. Kritikujte uvek ponašanje, a ne ličnost deteta.

Opišite ponašanje koje vam smeta: “Nisi pospremio svoje igračke”, “Išarao si stolicu flomasterima”, a zatim konkretno izgovorite šta biste želeli povodom tog ponašanja: “…i zato te molim da ih pospremiš odmah”, “…molim te da to više ne radiš”.

Dete će, u većini slučajeva, pokušati i sledeći put nešto slično, ali istrajavanje pri onom što ste izrekli je od velike važnosti.

Ako jednom kažete detetu da neko ponašanje nije u redu, a sledeći dan to isto ponašanje ignorišete, stvorićete kod deteta sliku da baš i ne mora svaki put da ispoštuje ono što ste rekli i da vam doslednost nije jača strana.

To donosi niz novih izazova i situacija koje će se kasnije (kada se dete privikne na pomenuti način funkcionisanja) teško moći menjati. Sindrom “drugi dan kao da ništa nije bilo” izbacite iz svog stila vaspitanja.

Deci je potrebna ljubav. I granice. Ako pravilno iskazujete svoje zahteve, ljubav će dete uvek osećati.

No Comments

Reply