Pametni roditelji dopuštaju svojoj deci da poneki put i pogreše – čuvena mudrost Mahatme Gandija.

Koliko i na koji način treba dopustiti detetu da se suoči sa teškoćama i neuspehom, dilema je gotovo svakog roditelja. Uzećemo u obzir i činjenicu da uvek postoje i krajnosti: roditelji koji su prezaštitnički orijentisani i oni koji zanemaruju dečje probleme. A zlatna sredina je?

Naravno da većinu stvari možete i znate uraditi bolje od sopstvenog deteta. Toga je i dete svesno. Ono čega dete nije svesno, a tiče se suočavanja sa neuspehom, upravo je način na koji reagujete pri prvom problemu na koje ono naiđe.

Ukoliko sve radite umesto njega, šaljete mu poruku: “Nisi sposoban da uradiš sam” ili “Ne znaš ti koliko ja”.

Dete koje se nikada nije suočilo sa neuspehom, ne zna kako se suočiti sa razočaranjem i frustracijom, što u kasnijim godinama može biti kočnica, kako u odnosima sa drugima, tako i sa samim sobom. Dakle, dopuštajući mu da se uči na svojim greškama sečemo buduće frustracije u korenu.

Pa tako, ako dete prvi put uči da vezuje pertlu, kosu u rep, šuta loptu uvis i sl. i ne ide mu, nemojte odmah pritrčati i reći: “Mama će!”

Korisnije će biti ukoliko mu objasnite da se svaka veština, pa i vezivanje pertle vežba i da će, nakon više pokušaja sigurno uspeti (dobro bi bilo navesti mu neki Vaš konkretan primer učenja i pokušavanja). Vaše je da pokažete i usmeravate, ne da ispravljate svaki, ali baš svaki put uz komentar: “Nemamo sada vremena, ja ću ti to uraditi”.

Vreme i strpljenje je ključ uspeha u ovakvim situacijama.

Veoma je važno objasniti detetu da nekad i ne uspemo da ostvarimo ono što želimo. Ukoliko se dete baca, plače ili se buni što ste mu pojeli igrača u igri Čoveče ne ljuti se, objasnite mu da je to igra koja funkcioniše po pravilima i da će i on imati priliku da vašeg igrača pojede tokom igre.

Bitno je pokazati kako vi reagujete u ovoj situaciji (što u slučaju ove igre možete izvesti).

Ukoliko povlađujete detetu, puštajući ga da pobeđuje, ono će stvoriti iluziju kako pobeđuje uvek i svuda, a svi znamo da je to nemoguće u životu.

Kako odrasta, suočavaće se na neprikladan način sa neostvarenim željama ukoliko nije naučilo kako da balansira u neuspešnim situacijama. Zato su idealne prilike za učenje prihvatanja neuspeha uvek ove svakodnevne situacije (vezivanje, igranje igre i prihvatanje poraza itd.).

Na svakom koraku detetu treba dopustiti da iskusi život kakav jeste; nikad ne skidajmo trnje sa ruža. Elen Ki

Write A Comment