19Apr
2016
0

Nik Vujičić i “Ko sam ja?”

Neću pisati biografiju Nika Vujičića jer je većina zna. Ko pak ne, uvek može da progugla. Mnogo je ljudi koji svojim likom i delom daju primer pozitivnog pristupa životu pored svih poteškoća sa kojima žive ili ih snađu tokom života.

Nik je jedan od onih za koje se pročulo i koji inspiriše milione ljudi širom sveta, ohrabruje i tera nas na preispitivanja. 

Kada je pre četiri godine posetio Srbiju, nisam bila u mogućnosti da odem, ali ovoga puta nisam želela da propustim. Sa njegovom knjigom “Živeti slobodno” upoznata sam još kad je izdata i čitala je sa poštovanjem i divljenjem jednom mentalno snažnom umu poput Nika.

Moram da naglasim da većinski deo Nikovog izlaganja juče u Novom Sadu biva uzet iz pomenute knjige, te ukoliko niste imali prilike da ga slušate, knjigu u ruke!

Pišu se svakodnevno mnoge knjige na temu optimizma, boljeg sutra, kako ostati pozitivan, kako promeniti život itd. Ono što je za mene vredno jeste kada to govori osoba koja je zaista izgubila nadu, koja je bila na ivici smrti, u beznađu, izgubljena i usamljena, tačnije koja je iskustveno prošla neki vid ogromne patnje i ustala.

Podigla se. Pokušala. Uspela?

Ne mora to biti ličnost poznata široj javnosti. Možemo je sresti na ulici, supermarketu, radnom mestu, možda porodici… Srećemo IH. Prolaze pored nas. Odišu verom u dobro.

Dakle, šta je suština Nikovih reči?

Ko smo mi? Ko sam ja? Jedna životna filozofija kojoj se ne pridaje veliki značaj. Umem li da ponudim lepe reči devojci, umesto skupog, markiranog sata? Jesam li dobar čovek? Koliko često grlim drage mi osobe?

Prestala sam da slušam i zapitala se, u tih 30 sekundi koje je Nik postavio kao granicu. Ko sam ja? Zadovoljna što sam uspela dati sebi odgovor, potvrdila sam filozofiju koje sam svesna i mnogo pre momenta sa predavanja: da svoje sopstvo treba negovati.

I Mali princ nam slično poručuje:

Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pričate o nekom novom prijatelju, nikad vas neće zapitati o onom što je bitno. Nikad vam neće reći: “Kakva je boja njegovog glasa? Koje su mu najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?” Nego vas pitaju: “Koliko mu je godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko zarađuje njegov otac?” Tek tada smatraju da ga poznaju. Ako kažete odraslim osobama: “Video sam jednu lepu kuću od crvenih opeka sa geranijumom u prozorima i golubovima na krovu…” one nisu u stanju da zamisle tu kuću. Treba im reći: “Video sam kuću od sto hiljada franaka”. Tada će uzviknuti: “Kako je lepa!”

Nik Vujičić je juče bio Mali princ Novom Sadu. Ima takvih prinčeva još, zasigurno…

Može se čuti često: “Sitnice život znače” ili “Sreću čine male stvari”. Mislim da su zagrljaji osmesi, pogledi i nežne reči zapravo velike stvari, a čovek koji ih ceni zdraviji je i zadovoljniji. Razmišljajmo o tome… jer ako nas prolazne stvari čine srećnim i sreća će biti prolazna.

No Comments

Reply