Kao mame, ponekad umemo biti sopstveni najgori kritičari. Grdimo sebe kada zabrljamo. Idealizujemo savršene mame. Legnemo uveče sa osećajem krivice za sve stvari koje nismo trebale reći niti uraditi. Brinemo o teškim danima koji se još nisu dogodili i opasnostima sa kojima se naša deca možda neće ni suočiti.  

I onda se pitamo zašto ne možemo noću zaspati…

Isto tako, zaboravljamo odati priznanje za sve dobro što smo uradile. Umesto toga, upadamo u mitove o “dobrim” i “lošim” mamama i puštamo degradirajuće misli da nas ubede da smo ovo drugo.

Ali istina je, sve ove misli sabotiraju našu sopstvenu sreću. Vreme je da se utišaju glasovi u našim glavama i prestanemo verovati u laži koje govorimo sebi.

Ovo su pet najčešćih laži kojim izazivamo krivicu kod sebe:

Laž broj 1: Ona je bolja mama od mene

Teško je ne upoređivati se sa drugim mamama, naročito sa onima koje izgledaju kao da drže sve konce u rukama. Znate o kojima govorim: One izgledaju srećne stalno; njihova deca se uvek smeju; nema javnih izliva besa, nema cviljenja ni plakanja. Toliko smo zaokupljeni njima da zamalo da ne opazimo da je naše dete besno bacilo svoju cipelicu i vrišti bez razloga. Ali naravno, primećujemo ipak. I posramljeni smo, misleći: Možda radim nešto – sve – pogrešno kao mama.

U stvarnosti: Ako sebe stalno ocenjujete, nikada nećete misliti da ste super mama! Izgled može da prevari. Svaka mama vodi sopstvene bitke. Nemojte se porediti niti takmičiti. Trebale biste učiti jedna od druge, navijati jedna za drugu. Ponekad je ona mama koja izgleda kao najuspešnija, upravo ona koja se oseća najviše izgubljeno.

Laž broj 2: Ako pustim svoju decu da pogreše, ne pripremam ih za uspeh

Poznajem nekoliko mama koje svojim tinejdžerima rade domaće zadatke. Takođe poznajem i one koje su ljute ako im sin ili ćerka ne budu uspešni ili ne dobiju nagradu, pa rade “posao” umesto njih kako bi se osigurale.

U stvarnosti: Sve je ovo iz dobre namere. Ali, spasavajući decu od neuspeha ili doživljavanja razočaranja i žaljenja, samo se podstiče neuspeh na duge staze. Istraživanja pokazuju da helihopter roditeljstvo (eng. helicopter parenting) ima svoje loše strane – deca sa roditeljima koji “bdiju” nad njima imaju manje šanse da razviju osnovne veštine i mehanizme preživljavanja i veće šanse da budu nesposobni i anksiozni.  S druge strane, lift roditelji (eng. elevator parents) opremaju svoju decu alatima koji ih vode napred, čak i ako to znači da deca padnu par puta jer tada uče kako da ustanu.

Laž broj 3: Moje greške će obeležiti moju decu ceo život

Mnogo novopečenih mama počnu svoju ulogu sa gomilom očekivanja i pravila za sebe:

Ne bih trebala dozvoliti da deca gledaju mnogo TV-a.

Nikada ne treba da vičem ili plačem pred svojim detetom.

Nikada neću citirati sopstvenu majku.

Biću kul, smirena i super uspešna mama. I moderna, naravno.

U stvarnosti: Čak i najodlučnija mama zakaže – ponekad i više puta dnevno. I umesto da oprosti sebi i posmatra greške kao prilike za učenje, ona brine da je detetov život uništen od strane dosadne, nepravedne, neuspešne i nemoderne majke. Prestanite se plašiti; umesto toga, naučite lekciju, izvinite se, rastite i oprostite.

Laž broj 4: Što više radim, to sam bolja mama

Verovala sam da što više “mama poslova” uradim, to sam bolja mama. I tako sam godinama gradila svoj profesionalni “mama rezime” koji se uglavnom sastojao od volontiranja za sve i svašta što podrazumeva školske odbore, zadatke u učionici, sportske aktivnosti, roditeljske društvene događaje. Kada me je moj sin pitao da li mogu da mu pročitam knjigu, rekla sam: “Ne mogu sada. Zauzeta sam organizovanjem svih ovih školskih fascikli za tvoju učionicu.” Videvši njegovo razočaranje, kako je odlazio, nisam mogla, a da se ne zapitam: Da li ja to pokušavam biti sve-postizuća mama zbog njega… ili zbog sebe?

U stvarnosti: Ponekad kada je u pitanju vaše dete, kvalitet je jednako važan kao i kvantitet – možda čak i više. Pokušavam se kontinuirano podsećati da biti mama znači manje onoga uraditi, a više biti. Deca te ne ocenjuju na osnovu onoga što si uradio i postigao tokom dana; umesto toga, vole te zbog svih minuta koje si mentalno i emocionalno bila prisutna sa njima, iako fizički nisi ništa uradila.

Laž broj 5: Ako izdvojim vreme za sebe, sebična sam

Iz nekog razloga, mnoge se mame bore sa idejom uzimanja vremena za sebe bez osećaja krivice. U stvari, znam neke koje su bukvalno odložile ideju povratka na posao, slediti karijeru, uživati u vikendu sa drugaricama, ili čak dobiti masažu jer se plaše da to znači da su sebične. One govore sebi da njihove potrebe, želje i snovi nisu toliko važni – da zbog toga moraju da se žrtvuju za dobrobit svoje dece.

U stvarnosti: Naša deca žele da nas vide srećne i ponosne na sebe – nezavisno od njih. Kada smo inspirisani, uzbuđeni ili relaksirani, deca to primete. I iskreno, za zauzete mame to ponekad znači da treba da se podmlade same. To može da znači odlazak u banju svako sada i onda. Ili zakazivanje nedeljnog noćnog dejta sa svojim partnerom. Ili, reći “ne” nekim od svakodnevnih zadataka i odgovornosti i samo provesti nekoliko sati radeći apsolutno ništa.

Preuzeto sa: www.babble.com

Write A Comment