09Aug
2016
0

Sa pašnjaka do naučenjaka; M. Pupin

From immigrant to inventor je naslov knjige koja je izdata 1924. u Njujorku. Moram da naglasim da je ova knjiga uvrštena u obaveznu američku lektiru. A gde je u Srbiji?

Kao i većina mladih ljudi, o Mihajlu Pupinu znala sam gotovo ništa:

– bio je naučnik (šta je to značajno uradio za čovečanstvo?!);

– rodom je iz Idvora (podatak je upamćen jer je u pitanju Banat);

– eventualno bih ga prepoznala sa fotografije ako bi me neko pitao o kom je naučniku reč (niko me nikad nije pitao).

Prvi put sam se susrela sa Pupinovim životom, kada sam, na poziv prijatelja, neobavezno krenula na ciklus predavanja u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, 2013. godine.

Isti ti prijatelji prepoznali su moju oduševljenost životom ovog naučnika i nedugo potom, dobijam na poklon dragocenost od knjige o kojoj ću upravo govoriti.

Sa pašnjaka do naučenjaka (toliko jednostavan, ali suštinski jak naslov!) je autobiografija velikog Mihajla Idvorskog Pupina. A kada imate autobiografiju pred sobom, autentičnost je zagarantovana.

Knjiga je priča o životu jednog seoskog dečaka koji je često gledao u zvezde, na vojvođanskim pašnjacima, čuvajući volove i družeći se sa pastirima (a koji kasnije ističe da mu je to jedna od najvažnijih životnih škola).

Živ kontakt sa prirodom i zvezdano nebo je svakako bilo jedno od izvorišta njegove inspiracije, kao i majka Olimpijada, nepismena žena koja mu je ponavljala da je znanje zlatna lestvica koja vodi u nebesa. Mihajlo je, i u kasnim godinama, kada se oslanjao na štap, kad god bi pričao o majci, ustajao, čuvajući tako uspomenu na nju.

Mihajlov put ka zlatnim lestvicama nije bio lak, ali je upravo u tome srž njegove snage. Trenutak kada opisuje kako je, vozeći se najjeftinijom klasom prekookeanskog broda, grejao svoje telo držeći se za brodski dimnjak i kako je stigavši u veliki Njujork poslednje cente potrošio na pitu od šljiva (koja šljive bukvalno nije ni sadržala) je neverovatan opis životnog puta mladog čoveka u potrazi za novim vidicima.

Krenuo je put Amerike, ne radi novca, već radi znanja, sam ističući da mu je znanje donelo imanje, a ne obrnuto. Novac mu nikada nije bio cilj, već je bio posledica njegovog poštenog i briljantnog naučnog rada!

Mnogo je ljudi nepravedno izostavljenih iz našeg školstva, a život ovog genijalnog pre svega čoveka, a zatim i naučnika je nešto sa čim bi svaka mlada osoba trebala da se upozna.

Mihajlo je simbol borbe, upornosti, volje i odlučnosti, stalnog stremljenja ka većem znanju, ali i simbol čovečnosti, humanizma i nesebičnosti.

Ne sumnjam da ćete, ukoliko se odlučite za ovu knjigu, biti podjednako fascinirani likom i delom velikog banatskog pronalazača i mecene, kao što sam i ja, sada već i pri samoj pomisli na Pupina.

No Comments

Reply